Stevan Kitić, Dimovi
Da zabeležim veče kad nisam mogao da se setim jednog imena. Znam i pamtim čoveka i njegov izgled i njegove pokrete i pojedine reči, ali ne mogu da mu se setim imena. Celo božije veče prolazi taj čovek mojim sećanjem, sa svakim trenutkom iskrsne poneka pojedinost, sve mi bliži i jasniji biva, ali imena ne mogu da mu se setim. I tako evo i sada, posle ponoći, sedimo, moj bezimeni nekadašnji poznanik i ja, kao dva pokojnika.  Serija slika Dimovi potiče od nešto starijeg ciklusa- Penzos gerile iz 2011. Posledice globalnog starenja, amblemi novih i starih najstarijih, odupiranje nametnutom idealu večne mladosti u Penzos gerili, Dimovi apstrahuju do nenarativnih strip sekvenci. Već su se pojavljivali na slici Nebeske prilike, ali sada osamostaljeni evociraju vreme sa povratnim dejstvom, krhku stvarnost koja postoji samo u trenutku kada čovek zna da je gubi, fragilna sećanja koja opstaju samo u vezi sa malo stvarnosti i sve prolaznosti bez imalo težine. Uklonjeni su svi znaci bilo čijeg prisustva, lično i svakodnevno čudo opstanka svedeno je na nestalnu formu dima koja ostaje i kada se sve zaboravi.