Termin: 18.11. – 01.12.2016.
Autori: Sofija Modošanov, Katarina Marčetić i Danilo Mijatović

U romanu Stanislava Lema iz 1961. inteligentna planeta Solaris ispituje podsvest naučnika koji borave iznad nje u svemirskoj stanici i istražuju je. Solaris ima sposobnost da manifestuje njihove tajne, strahove, krivice i brige u fizičkoj formi. Ovaj filozofski sci-fi roman nam priča o antropomorfnim ograničenjima čoveka ali i o snazi ljudske svesti pa tako Solaris može da se tumači kao metafora umetnosti koja je večna manifestacija podsvesnog u fizičkom svetu. Umetnost može da evocira naše najdublje strahove ali i naše najintimnije tajne, sećanja i osećanja i to vrlo direktno i lično kako bismo prevazišli intelektualne i emotivne barijere i sutra postali „bolji ljudi“.

Mladi umetnici sa odseka za fotografiju na Fakultetu Primenjenih Umetnosti baviće se arhetipskim strahom od smrti, osećajem samoće ali i ljubavnom intimom kroz instalaciju, video rad i eksperimentalnu fotografiju.

Sofija Modošanov rođena je 1992. godine u Beogradu. Živi u okolini Pančeva. Završila je osnovne studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a trenutno je studentkinja master studija na istom fakultetu. U svoje dve serije fotografija Dodir i Dodirivanje, Sofija pristupa dodiru na subjektivan, mikrokosmički način. Dodir se nastavlja kao radnja koja traje – Dodirivanje; pa je tako serija Dodirivanje apstraktnija od prve statične serije. Iako dodir ne mora nužno podrazumevati prisustvo Drugog, za nju je dodir krucijalno vezan za dva bića. Ono što naglašava transcendentalnost i metafizički karakter dodira u Sofijinim fotografijama je nemogucnost da se razazna ko koga dodiruje što izjednačava subjekat i objekat stapajući ih u jedno biće bez nama poznatog početka i kraja.

Katarina Marčetić rođena je 1993. u Pančevu, student je četvrte godine fotografije na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu. Učesnik više grupnih izložbi na kojima je izlagala grafike, slike i fotografije. Katarinina instalacija Opskurant nas postavlja u voajersku ulogu iz koje posmatramo grotesku niskih domena duše koji se kriju iza naših svakodnevnih života. Akter kog “špijuniramo” je u ovaj krug pakla dospeo zbog lenjosti i nezainteresovanosti za ostvarivanjem što je u savremenom društvu neretko i “lifestyle”. Iako usmerava naš fokus ka grehu i njegovim ishodima, Opskurant je dobio estetski tretman kakav je u antici, na primer, mogla imati samo vrlina i to bi trebalo da nam ispriča nešto o društvu u kojem živimo. Opskurant je ispraćen eksperimentalnom serijom printova koji su nastali skeniranjem para makaza sa automatizovanim intervencijama pomeranja tokom skeniranja kako bi se napravio što veći broj varijacija.

Danilo Mijatović je vizuelni umetnik rođen 1989. godine u Lazarevcu. Trenutno živi i radi u Beogradu gde je završio master studije na Fakultetu Primenjenih Umetnosti. Radi u poljima fotografije, crteža, grafike i videa. Do sada je realizovao tri samostalne i nekoliko grupnih izložbi i bavi se unutrašnjim konfiktima, strahovima i samospoznajom. U svom video radu Veliki događaji koji se skulpturom proširuje na prostor galerije, Danilo nam dopušta da zavirimo u njegov introspektivni košmar. Ova terapeutska dvominutna video instalacija je nadrealistička igra svetlosti i senki u kojoj dobijamo kratke uvide u jedan mračan i beskrajan prostor koji ambijentom podseća na san ili haotične podrume svesti. Ovde leže strahovi od budućnosti koja se neminovno završava u smrti koja je zapravo čas u kom nam je isteklo vreme da upoznamo sami sebe. Strah je pokretač Danilove inspiracije i Veliki događaji su prepuštanje strahovima da ga vode kroz ambis poput Koktoovog Le Sang d’un poète.